FOMO vs JOMO – gde smo tu mi?

Većina online sadržaja koji se plasira danas kreira se prema jednostavnoj formuli – zabavi + zadrži pažnju. Online sadržaj koji konzumiramo u slobodno vreme najčešće nas zabavlja i opušta, ali nam neminovno i oduzima dragoceno vreme. Najčešće konzumiramo zabavne video sadržaje koji će nas uvući u beskrajni tunel skrolovanja kako bismo “na trenutak” zaboravili na probleme, obaveze, sve ono čime u datom trenutku ne želimo da se bavimo. Koliko video recepata za jela koje nikada nećete napraviti pogledate svakog dana? Koliko saveta za produktivnost ste sačuvali ove nedelje a da im se nikada ponovo nećete vratiti?

Realno gledano, samo mali broj informacija koje konzumiramo online svakog dana zaista donosi dodanu vrednost našem svakodnevnom životu. Iako smo toga danas svi svesni, same društvene mreže i online svet u kojem neminovno paralelno bivstvujemo funkcionišu na nekim višim nivoima, čije igrice manipulacije ljudskim mozgom i pažnjom ne možemo tek tako lako savladati i ukrotiti.

Pre nego što se suočimo sa ova 2 termina i kako nam se oni na nesvesnom nivou mešaju u život, bitno je da razumemo zašto se tako lako prepuštamo neumerenoj konzumaciji online sadržaja.

Da li ste nešto propustili?

Zamislite jedostavnu situaciju. Putujete na XY destinaciju i uspravo ste se iskrcali sa višesatnog leta. U tom trenutku palite svoj mobilni telefon, stižu različite notifikacije, neminovno sledi apdejtovanje šta se sve dogodilo na mrežama dok ste bili offline i kreće skrolovanje u nedogled. Pristižu nove informacije, jedna za drugom, vi ih konzumirate što bismo kolokvijalno rekli sa pola mozga, do trenutka kada shvatite da to već nema veze s informisanjem već je na granici opsesivno-kompulsivnog ponašanja, gde iznova skrolujete i rifrešujete feed-ove društvenih mreža, ne biste li dobili dodatni fiks realno nebitnim informacijama.

Algoritmi društvenih mreža su napravljeni vrlo promišljeno po jednostavnom sistemu koji će držati vašu pažnju. Sve funkcioniše po sistemu povremene i iznenadne nagrade, nikada ne znate kada ćete da ubodete džekpot. Kako to izgleda u praksi. Skrolujemo, skrolujemo, jedna, druga, treća nebitna informacija i bum, nešto što će nas iznenaditi, zainteresovati, intrigirati. I mi smo navučeni na dalje skrolovanje ne bismo li nabasali na sledeću “nagradu”.

Iza ovog mehanizma stoji jednostavna “hemija” u našem organizmu – za sve je odgovoran dopamin koji nas stavlja u stanje konstantnog iščekivanja. Dok smo u potrazi za novim informacijama, nivo dopamina je jako visok, a svaka novina, iščekivanje, uzbuđenje jednako nova doza dopamina.

Sve to stoji u osnovi sindroma modernog doba – da stalno moramo biti povezani, da moramo što više toga iskusiti, postići i pokazati.

Šta je FOMO a šta JOMO?

Kada je svet postao toga svestan nastao je i termin FOMO ili Fear of missing out. Izraz Fear of Missing out s pripadajućim akronimom FOMO po prvi put se spominje u kontekstu kupovnih navika 2000. godine. Dr Dan Herman, ekspert u oblasti ponašanja potrošača objašnjava ovaj pojam kao “ishod kognitivnog procesa procene naših sposobnosti da iskoristimo sve prilike koje nam se pružaju i emocija koje taj proces prate, a uzimajući u obzir našu upoznatost sa svim privlačnim mogućnostima, izraženost osećaja važnosti, uticaja i sposobnosti da ih koristimo (“Morao/la bih biti u stanju da iskoristim sve prilike koje želim.”) te opažanja u kojoj meri su drugi, s kojima se uspoređujemo, takođe u prilici da iskoriste sve svoje mogućnosti.”

Potreba da što više toga prikažemo, isprobamo, doživimo, itd. u kombinaciji s težnjom da se u tome još i poredimo i takmičimo s drugima, nije li to slika i prilika funkcionisanja društvenih mreža?!

Jednostavnim rečima rečeno, FOMO ili strah od propuštanja informacija, događaja, itd. drži naš pogled fiksiran na online sadržaj.

Danas kada smo svega toga svesni i kada znamo koji sve mehanizmi stoje iza kreiranja online sadržaja, dolazimo do novog pojma koji je simbol naše osvešćenosti da ipak imamo slobodu izbora kada je u pitanju konzumacija online sadržaja.

JOMO ili Joy of missing out, odnosno užitak od propuštanja, nova je skraćenica kojom se naglašava potreba da propustimo informacije ili događaje, bilo da su oni online ili u stvarnom svetu, i to bez osećaja krivice. Naravno, to ne znači da smo jednostavno odlučili živeti bez interneta i društvenih mreža. Umesto toga, mi smo pronašli ravnotežu i svesno odlučili koji i kakav sadržaj želimo da konzumiramo.

Gde to stavlja nas, kreatore digitalnog sadržaja, u konstantnoj borbi da li će preovladati FOMO ili JOMO?

Pa u ne baš zavidan položaj. Kreirati sadržaj tehnički nikada nije bilo lakše, a opet nikada izazovnije. Ne želimo da se odamo instant rešenjima i mas-produkciji sadržaja, već da kreiramo sadržaj koji će zaista doneti dodatnu vrednost korisnicima i biti vredan pažnje za koju smo utvrdili da nema cenu.

Ukoliko niste sigurni kako kreirati takav sadržaj, kontaktirajte nas.

Povezani tekstovi